Tango stilovi – tango nuevo

Nuevo stil (tango nuevo ili neo-tango) je način igranja sa čestim odvajanjima iz zagrljaja i igra se kroz tečne, ali ponekad i otežuće pokrete. Prvo se pojavio kao vrsta tango muzike, koju je počeo da svira Astor Piazzolla, a zatim se termin koristi i kao novi stil plesa, slično elektro-tangu.
Odlikuju ga kontinualni ritam, tečno igranje, delimične ili potpune disocijacije (uvijanje gornjeg dela tela) i fleksibilnost u zagrljaju. Zagrljaj se u nekim momentima prekida, partneri se ponekada kreću jedno oko drugog bez kontakta. Kružna kretanja su jako česta.
Spontani koraci definišu nove figure i kombinacije, često se koriste figure iz drugih plesova, standardnih, latino, svinga i salse.
U figurama se koristi slobodna noga i njom se izvode pokreti u prostoru oko igrača, između nogu partnera, ili oko njegovog tela. Često se koriste promene pravca.
Osa tela je uglavnom vertikalna, često partneri dele osu oko koje se kreću, koraci su često jako dugački. Stopala su često odvojena od poda. Koriste se dramatične poze, uz korišćenje figura kolgade, volkade, raznih bolea, enganča i ganča.
Zagrljaj je ili otvoren ili zatvoren, sa pozicijom tela ili ispred partnera ili sa strane.