Milonga – pravila ponašanja

Milonga je naziv za plesno veče na kome se igra tango. Pored toga, milonga je naziv i za tango kompozicije u 2/4 taktu, dinamične i veselog karaktera.

U Beogradu se milonge održavaju više puta nedeljno, prema ustaljenom redosledu, ili kada organizatori najave.
Postoje određena pravila ponašanja na milongi, koja doprinose boljoj atmosferi i poželjno je da ih se svi pridržavaju.

Muzika na milongi se pušta u muzičkim blokovima – koji se nazivaju tande. Jedna tanda se obično sastoji od četiri kompozicije ako je u pitanju tango salon, ili od tri kompozicije ako su u pitanju tango milonga ili tango valcer. Između dve tande se pušta kortina – kompozicija koja nije tango, da bi se odvojile dve tande. Kortina traje oko 30 sekundi.  Osoba koja pušta muziku vodi računa da muzika u okviru jedne tande bude od istog kompozitora ili slična po karakteru.

Na milongu igrači dolaze pristojno obučeni. Nije pristojno da muškarci igraju u kratkim pantalonama ili bermudama. Devojke ne bi trebale da nose mini suknje i da nose nakit koji može da povredi druge igrače. Lična higijena se podrazumeva.

Veoma bitna stvar na milongi je poštovanje svih igrača i održavanje tango kulture.

Poziv na ples:
Partner poziva uljudno patnerku na ples tako dođe do nje i zamoli je za ples, ili prethodno uspostave kontakt koristeći cabeseo – pogledom. Ako devojka skrene pogled znači da je nezainteresovana za ples, a ako potvrdno odgovori, partner joj prilazi. Cabeseo je moguć ukoliko to prostor dozvoljava. Parnerke koje su zainteresovane za ples obično sede na mestima bližim podijumu. Ukoliko partnerka ne želi da igra, zahvaliće se na pozivu, i to je signal partneru da ona ne želi da igra sa njim. Ne treba insistirati na plesu ako partnerka to ne želi.
Partner, nakon što je prihvatila poziv za ples, izvodi partnerku na podijum.

Početak plesa:
Tango se igra u tandama koja sadrži tri ili četiri kompozicije. Ima dovoljno vremena da partneri prvo prepoznaju stil igre i nivo znanja. Na početku svake kompozicije oba partnera zauzimaju stav za ples nakon nekoliko taktova muzike i partner lagano uvodi partnerku u ples. Čim krene ples, partneri više ne razgovaraju, ni sa svojim partnerom ni sa igračima oko njih. Igra se u smeru suprotnom od kazaljke na časovniku po plesnim krugovima, spoljašnjem ili nekom od unutrašnjih, zavisno od veličine prostora u kome se igra. Krug po kome se igra se zove ronda.

U toku plesa:
Partneri se koncentrišu se na igru, muziku i prostor oko njih. Partner vodi računa da se uvek kreću u plesnom smeru, tako da poštuju liniju plesa i ne presecaju druge parove. Nije poželjno da se pravi više od jednog koraka unazad, da se ne bi sudarili sa drugim parovima. Takođe, vodi se računa da ispred njih bude bar jedan korak prostora i na taj način izbegnu kontakt sa drugim parovima.
Treba izbegavati igranje u mestu, osim ako nema mesta za kretanje po krugu, i igranje u mestu treba da traje što kraće.
Ako svi parovi poštuju konstantno kretanje, dobija se prijatna i harmonična atmosfera na plesnom podijumu.
Treba izbegavati figure koje zahtevaju od partnerke oštre pokrete sa podizanjem noge, boleo, gančo i slične, a koje mogu da smetaju drugim parovima ili čije izvođenje može da povredi druge u toku plesa.
Ako se desi da se par sudari sa drugim parom, oba para upute izvinjenje jedni drugima, bez obzira na to ko je kriv.

Jedan par igra celu tandu, do kortine. Ako jedan od partnera ne želi da odigra celu tandu, zahvali se partneru i to je znak da se ples prekida.
Nakon plesa:
Nakon završene tande, svi parovi se sklanjaju sa podijuma i zahvale se jedno drugom na plesu.
To je momenat da se partneri odmore, zamene, ili da nastave da igraju sa istim partnerom u narednoj tandi. Partner otprati partnerku do njenog mesta, ili ostane sa njom van podijuma ako će igrati i dalje.

O odnosu između partnera u toku igranja na milongi:
Partneri koji igraju na milongi obično nisu istog plesnog nivoa, a obično igraju i različitim stilovima. Na partnerima je da se prilagode jedni drugima, i da na taj način omoguće partneru da uživa u toku plesa.
Partner koji bolje igra se obično prilagodi nivou drugog partnera, ne odigravajući komplikovanije figure od onih koje njegov partner može da odigra. Obično se u toku prve dve kompozicije stekne predstava o plesnom nivou među partnerima, i zatim par opuštenije igra.
Treba izbegavati učenje partnera u toku milonge. Na taj način se ometaju drugi igrači i remeti harmonija na milongi.